|
Шта рећи
о самом Сингапуру који је мој пријатељ из Мексика, а чији сам ја
гост, професор Алфонса изабрао да настави живот са својом
животном сапутницом, Индијком рођеном сестром др. Ничевана.
Сингапур је држава-град на истоименом острву дужине од 42 км. и
ширине 23 км. јужно од Малајског полуострва на улазу у Малајски
пролаз. Данас је познат као трговачки центар света одакле нам
долази техничка роба и силне играчке које су преплавиле Европу.
Данас, где се простиру модерне и богате четврти овог града само
пре четрдесет година биле су ледине. Све сам ово прочитао у
туристичком про- спекту који сам добио у самом авиону. Сингапур
у преводу значи „лављи град“.
У свим овим „кућама“
затекосмо доста голуждравих девојака свих боја коже, а највише
жуте пути, углавном „беспослених“, како се досађују, па је сваки
намерник могућа шанса или бар какво-такво разбијање монотоније.
Но, треба рећи да су све девојке пристојне и ненасртљиве за
разлику од девојака исте професије на Тајвану или Тајланду где
сам се враћао у хотел са поцепаним рукавима. Јер, посао је
посао, а посао којим се оне баве је најстарији занат на свету,
па већ и због тога заслужују респект.
„Јесте, у праву си,
армејски је, а пише и то да је то породична гробница Исуса
Христа, сина Јосипа и Марије са супругом Маријом Магдаленом и
сином му Јудом.“ Само што нисам пао у несвест кад сам то чуо.
Значи то су биле кости Исуса Христа које су биле испред мене.
Сад ми је јасно шта су тамо тражили професори Цигел, Грегорије и
Мери. Значи да нема потребе више да се тражи Свети грал, ДНК
може да се узме и из кости још лакше него из крви. Ако су њих
троје на оној другој страни онда је све завршено, они су већ
одрадили посао. Морам одмах да јавим Ничевану да убрза све око
уласка у лабораторију у Варти код Франкфурта да их спречимо да
клонирају лажног Исуса.
Професор Алфоса је
држао у високо подигнутој руци мени добро познату књигу са црним
кожним корицама на којој је крупним црвеним словима
писало:„KODEKS GIGAS“. Ту је књигу пре неколико векова написао
језуитски свештеник Херман и у преводу значи: „Ђавоља Библија“.
Почео је тако што је сам себи поставио питање а и сам давао
одговоре. Понашао се самоуверено и ауторитативно као да ми нисмо
постојали. Почео је питањем.
„Ко су ти вешти
планери, Владари из сенке, који су као угаони камен изабрали баш
жиг звери и који је њихов циљ? Да ли је прихватање наметнутог
бар кода 666 стварно одрицање од Христа и пристанак да нам
електроника испија памет, а душу убаци у вртлог крајње
неизвесности.“
Из њега су бацили
ваљда неки харпун који се забио у нашу џунку која се споро и
лењо кретала каналом да би смо могли да разгледамо тај део
кинеске четврти и да наравно сликамо као да смо прави туристи.
Одједном је џунка подивљала јер је ухваћена харпуном јурила за
том јахтом лудом брзином. Вода је улазила са свих страна у
џунку. Све судионике тог предавања је ухватила паника, неки
можда нису ни знали да пливају. Канал није био широк и за добре
пливаче то није био проблем. . .
. . . детаљније у
књизи |
