|
Кроз
прозор сам радознало посматрао и одмах закључио да локално
становништво носи традиционалну одећу и покриваче за главу а да
сви остали који овде раде облаче се европски. Из старог дела
града Деире прелазимо у део града који се зове Џумеира. Са наше
леве стране остаје прелепа џамија симбол верског Дубаија која се
зове Џумеира. Са десне стране протеже се најлепша плажа
Персијског залива, која више подсећа на прелепи врт са
травњацима, шареним крупним цвећем, водоскоцима и наравно дугом
километарском пешчаном плажом Џумеира. Огромни тржни центри
налазе се у старом делу града Деири, а најлепши је свакако
центар Деира, како рече Дитрих где је прави проблем не изгубити
се у њему, а ако се већ неко изгуби сиђе до приземља где се у
самом центру налази покретна такси станица.
Отишли смо таксијем
до обале кад смо видели наш нови хотел у коме треба да
преноћимо, решили смо да изађемо из таксија и да се обалом мало
прошетамо. То је био симбол Дубаија, најбољи и најскупљи хотел
на свету, једини са 7 звездица. Хотел у облику једра. Ишли смо
полако према хотелу, док је ветар са пучине благо пиркио и мрсио
Фатимину косу, а ја сам јој сваки час исправљао косу са лица
само да би је мало додирнуо.
„Свакако да знате из
Новог Завета да је Исуса Христа на самом Распећу на крсту Римски
војник Лонгиније пробо копљем у плућа. На том копљу је остао
Исусов ДНК. То је копље изгубљено а на њему је Исусова крв.
Владари из сенке упорно траже вековима то копље да би могли да
клонирају Исуса Христа који би био под њиховом влашћу, да доведу
Антихриста на власт који би имитирао Исуса Христа. И у Библији
се спомиње долазак лажног Месије. Наш је задатак да то спречимо
и не само то. Треба пронаћи и камен на коме је Исус лежао у
гробници, делове крста, покров у који је било увијено тело Исуса
Христа и оно најважније Свети грал у коме се налази запечаћена
воском Исусова крв.“
Одједном сам упитао
професора гледајући га право у очи: „Одкуд Вама слика тог
копља?“ Пре но што је одговорио професор је скинуо наочари,
дунуо у њих и извадивши неку крпицу из фиоке на столу почео
полако да их брише и поче полако да нам прича. „Мислио сам да то
знате. После Октобарске револуције појавила се слика тог копља и
ње се докопао Ваш Председник СФРЈ за кога се тврдило да је био
масон мада се то никада званично није доказало. Та слика је
сакривена у архиви Војне Академије одакле сте дошли.“
Хол је био пун
полиције и угледали смо на поду испред рецепције поломљени лифт
чији су делови били разбацани унаоколо. Пролазећи поред
рецепције само сам чуо кад је једна девојка разговарајући са
неком девојком у униформи рекла: „Хвала алаху кад нико од наших
гостију није био унутра него се празан лифт стропоштао са те
огромне висине.“ Коса ми се подигла на глави јер смо ми требали
да будемо у том лифту. Сетих се брзо хеликоптера и натписа
„степенице“. Па то је било упозорење од њеног обезбеђења и
упутство где да иде. Стварно смо ми неки живи лешеви који ходају
како рече она. Надам се бар да ћемо још дуго ходати јер смо
мислили обојица да се наш задатак завршава овде у Дубаију.
Чуо се хук
хеликоптера који се полако спуштао на плажу доста даље од ове
гомиле овде. Розита је скоро дотрчала до мене сва узрујана. „Што
те боже нисам схватила озбиљно, па ти рониоци су их харпуном
убили обоје. Твог друга су већ ставили унутра па га зато нисмо
видели а видели смо само кад су уносили Фатиму.“
Притрчала ми је и
загрлила ме и само ми рече: „Убили су ми оца“. Сели смо на прву
клупу, а она је руком обрисала сузе, мало се смирила и рече ми:
„Мој отац је професор Шрам са којим си се упознао кад си дошао.
Он је имао један хоби још из Шпаније кад је отишао за Америку, а
тај хоби је упражњавао и овде. Волео је много мале ситне рибице
које је неговао у свом акваријуму. Сам је одржавао акваријум и
сам их је хранио. Никоме није дозвољавао да то ради уместо њега.
Кад је јутрос завукао руку у акваријум да провери систем за
довођење ваздуха, пао је мртав заједно са акваријумом, унутра је
била ража најотровнија риба на свету. . .
. . . детаљније у
књизи |
