|
|
|
ЗАБЛУДЕ ДАРВИНИЗМА (2017) |
|
Preuzmite kompletnu knjigu
Download (3,2 Mb) |
|
 |
|
Video snimak o knjizi (2x60 minuta,
YouTube) |
|
 |
|
ИЗАБРАНО: |
ТЕОРИЈА ЕВОЛУЦИЈЕ УЧИ СЕ
ЈОШ УВЕК У ШКОЛИ. ЗАШТО?
Предлог: Да се учење Чарлса Дарвина избаци из школскog програма
јер служи да се деци испира мозак са еволуционистичком теоријом
која није тачна.
Цео 19-ти век је век грешака кад су настале многе погрешне
идеологије, као марксизам или теорија као еволуција. Теорија
еволуције је највећа грешка икада направљена у историји
човечанства коју је иницирао британски биолог Чарлс Дарвин. Све
своје заблуде он је сажео у својој првој и најважнијој књизи „Порекло
врсте“. Суштина његовог учења је била да је све настало случајно.
Са развојем науке лако су се установљавале грешке еволуције и на
крају цело то учење је оспорено са тенденцијом развоја науке да
буде потпуно одбачено. То и јесте наш предлог.
У науци постоје два супротна схватања и гледишта.
1- Конвенционална наука и схватање еволуције где спада већина
научника.
2- Наука о стварању која је још увек млада али има све већи број
присталица у свету.
Докази:
Сложеност наше планете указује на паметног Створитеља који не
само да је створио наш свет, већ га и данас одржава.
Физичари су данас открили знаке према којима је космос идеално
створен за живот и појаву разума.
Еволуционистичка теприја тврди да је свет настао случајно помоћу
еволуције кроз милионе и милионе година. То нису никада доказали.
Где је основна заблуда еволуционистичке теорије?
Да би живот настао у мртву материју треба убацити информацију.
То може урадити само Творац који је и створио мртву материју.
Која је следећа заблуда еволуциониста?
Еволуционисти тврде да се све изграђује у сложеније системе,
почев од атома.
Они не могу да објасне како насупрот тој теорији сложеније
структуре имају склоност ка распадању, од сложенијих да се
претварају у једноставније. То је супротан процес од онога што
говоре еволуционисти.
По нама Космос не личи на нешто што је настало пуким случајем.
Напротив! Космос делује усклађено по тачно утврђеним
законитостима и принципима и што га више истражујете откривате
све више законитости и принципе. Да ли експлозија може да доведе
до склада, симетрије и реда? Свакако да не може! Зашто планина
кад експлодира, вулкан, кад сва материја лети свуда унаоколо
зашто она не направи неки нов ред, нову симетрију или неки
препознатљиви склад?.
За разлику од еволуциониста да видимо шта кажу највећи умови
људске цивилизације.
Исак Њутн:
„Космос је најелегантнији систем Сунца и планета и могао је
једино да се појави због неког циља као продукт интелигентног и
снажног бића. Он влада над свима њима, он је суверени Господ над
свим што постоји.“
Алберт Ајнштајн:
„Хармонија природног закона открива интелигенцију такве
супериорности да је у поређењу са њом сва мисао људског рода
безначајна.“
Вернер фон Браун:
„Човек не може да буде изложен закону и поретку Универзума а да
не закључи да мора постојати план и сврха свега тога. Кад се
погледа и сама творевина, човек треба да има бољи увид у самог
Творца.“
Са натуралистичког Дарвиновог схватања не би се дало да је
Универзум подложан схватању људског ума.
По том схватању ми поседујемо многе вештине да преживимо (да
прескочимо поток, беремо јабуке итд.). Значи имамо ту способност
преживљавања, aли ми знамо и шта се дешава у структури атома, у
ћелији, знамо о црним рупама а то свакако прева- зилази захтеве
свакодневног преживљавања. То је сувишно за преживљавање у
Дарвиновом смислу. Откривање Свемира није за преживљавање
Да би постојао живот на Земљи, планета Земља мора да буде
удаљена од Сунца тачно онолико колико је и удаљена. Да је мало
даља или ближа био би немогућ живот. Мислим да више нема дилема
да ли је цео Универзум само склоп случајности или неког
безличног процеса или је резултат сврсисходности неког дизаjнера,
Творца. То је систем који је за наше добро успоставио наш
Створитељ који је знао за ред.
Свемир је производ Разума и он је разумљив јер је сам Универзум
производ интелигенције и самим тим је то откривање Божје
творевине у функционисању света и тако ћемо једино моћи да
бацимо поглед у Божји Ум и да схватимо механизме како је Бог
створио свет, скривени процес у природи који се може откривати
кроз процес који називамо науком.
Контроверзно питање како је настао живот збуњује људе хиљадама
година. Постоје два правца мишљења о једној истој појави.
Еволуција или стварање и шта научна сазнања имају да кажу као
одговор на суштинска питања постанка живота. Како је настао
живот? Какав је смисао постојања?
По једном и мислим исправном схватању Бог је господар природе,
Творац и владар Универзума који је створио све облике живота на
Земљи по унапред смишљеној намери и то је креационистички
концепт или концепт стварања.
Супротни концепт који је владајући познат је као еволуција. Та
теорија тврди да је нежива материја без икакве намере прешла у
живу. Једноћелијски облици су напредовали ка сложенијим,
вишећелијским што је довело до постанка живота. Они се одричу
Божје интервенције као чудесног стварања
Људи су и пре Дарвина дошли до концепта вакуума и одједном
прасак, експлозија која је створила Галаксију, Млечни пут и
безброј звезда које круже компликовано и све је настало из тог
хаоса, експлозије. Нигде се Бог није мешао па ни у стварању
човека. То је оно што се данас предаје у свим школама света, то
је још увек важећа теорија.
Дарвинов циљ је био да објасни свет без плана и сврхе. Замислите
експлозију у штампарији из које је настао речник. Смешно, јел да,
а кад је из експлозије настао човек то није смешно.
Најједноставнији једноћелијски организам о коме нешто знамо
садржи у својим хромозомима и генима више комбинација него што
има слова у највећој библиотеци на свету (трилиони слова).
Њихова тврдња да су се у океану неке супстанце саме спојиле и
тако произвеле живот, то је у ствари материјалистичко или
природно учење које објашњава еволуцију где су се нашле
милијарде сложених ћелија у примардијалној супи која је била
богата разним једињењима. За такво еволуционистичко учење
једноставно нема доказа у геологији, у фосилним записима. Никад
нико жив није видео да се било који облик живота претворио у
нешто друго, не постоји никакав доказ за прелазне форме.
Њихов главни адут је време, милијарду година и онда је могуће
све да се деси.
Њихов следећи адут је мутација, а сви знамо да мутација може
само да погорша неко живо биће а никако да га побољша. Може неки
инсект кад је нападнут хемијским средствима да мутира да би се
одбранио од отровних супстанци, али то је још увек исто живо
биће, није од комарца сада настала пчела, нити од пчеле буба
мара.
Еволуција је стаза за бежање од Бога. То су максимално
злоупотребили атеисти, односно комунисти.
Свако од нас се свакако годинама пита како су могли по
Дарвиновој теорији да случајни процеси створе компликоване и
сложене хемијске структуре? Свакако да не може да се објасни
порекло живота чисто хемијским процесима. Знамо да постоје
информације у генима, па се питамо одакле те информације које су
кодиране у генима и како то објаснити? За то еволуционистичка
наука једноставно нема одговор!. Зашто нема? Зато што је Дарвин
тврдио да је живот чиста последица природних сила - време,
случај и процес који је назвао природном селекцијом.
Данашња моћна технологија која није постојала за време Дарвина
открива све чудесне микроскопске светове, толико мале да у
ћелијске структуре имамо четири милијарде ћелијских бактерија.
Свака је упакована у свој омотач и садржи невероватне
бактеријске машине о којима Дарвин није могао ни да сања. У
самој основи живота налазе се и молекули и ћелије који покрећу
ту машину, буквално. Еволуционизам за то нема одговор! Никако
није постојала могућност да се то створи само по себи.
Дарвинова теорија еволуционизма може да делује тек кад се створи
живот, пре не. На основу тога можемо да закључимо да у биологији
постоје два суштинска питања.
Теорија интелигентног дизајна заснована је на посматрању
чињеница. Знамо да је то неко направио, створио. То уопште нема
више везе са религијом, то је наука. Ако посматрамо чињенице и
видимо дизајниране структуре онда мора да постоји и дизајнер.
Конвенционалисти кажу да се стене стварају таложењем једна преко
друге. Како онда објаснити вертикалне стене које нису настале
таложењем? Једино неком огромном поплавом и то је први доказ да
је Мојсије у праву, да је књига Постања у праву, да Библија није
плод нечије маште већ створена Божјом руком. Постојао је ипак
потоп.
Еволуционисти кажу да је живот настао сам један из другог. У
бази еволуционистичког дрвета имате једноћелијске организме од
којих су настали на једној страни биљке а на другој животиње.
Живот се развијао од једноћелијских организама па све до човека.
С друге стране концепт стварања може се приказати шумом, не
једним стаблом. Одједном је створена цела шума. У тој шуми свако
дрво представља један тип организма. Свака створена јединка може
да егзистира само у оквиру своје врсте. Не може мачка да постане
коњ или папагај.
Супротно нама конвенционалисти кажу да су се организми развијали
један из другог и да имамо прелазне организме. Ако је тачан
концепт стварања ми никада нећемо наћи у природи прелазне форме.
Значи да човек није настао од мајмуна, не постоји ни једна
прелазна форма. Ако су прелазне форме некада живеле у прошлости
ми бисмо те фосилне остатке морали да нађемо. Музеји широм света
су препуни тих фосилних остатака али прелазних бића једноставно
нема. Чиме ми поткрепљујемо нашу теорију?
Сваки живи систем има записан свој програм у ланцу ДНК-а. Да би
човек могао да еволуира, да се мења, мора да се почне од ћелије,
од ДНК. У тим генима су записане све наше физичке особине. Мора
да се дође до програма у ћелији што је немогуће. Најсложенији
програм у ћелији има човек.
Први живи систем на Земљи који је настао јесте бактерија. Та
бактерија је сложенија него милијарду компјутера заједно. По
конвенционалистима та бактерија је настала од мртве материје и
касније путем мутације развијала се у све сложеније и сложеније
организме све до бескичмењака. Еволуционисти немају одговор како
је дошло од бескичмењака до кичмењака, како је створена кичма.
Тај период они једноставно прескачу и то је енигма за њих.
Термите је створио Бог као слепе и немају чуло слуха. И поред
тога они праве своје зграде на неколико спратова на којима би им
позавидели и архитекти. Замислите људе који су слепи и глуви и
да они направе зграду на неколико спрата.
По Дарвину у природи влада беспоштедна борба за опстанак.
Како по тој теорији објаснити када већи птић одваја од својих
устију храну и даје је млађем и слабијем брату. Ни то се не
уклапа у Дарвинову теорију.
По Дарвину у природи влада себичност и борба за преживљавање и
ту нема места за љубав.
Ни то није тачно јер се у природи на сваком кораку види љубав
између парова код животиња према супротном полу, деци, старима и
немоћнима. Све птице свом партнеру дају поклоне, поклањају им
своју храну и не само то, код животиња се виде осећања и оданост.
Али, да ли знате да постоје архитекте у природи који су много
вештији од људи. Као прво животиње привлаче нашу пажњу нарочито
структуром свога тела. Например, гепард поседује скелет и систем
мишића за трчање. Орао поседује најбољи аеродинамични систем на
свету. Делфин има кожу и облик тела које му омогућује да плива.
Савршена грађа тела свих живих бића нас подсећа да је свака
врста организма створена од стране ненадмашног архитекте, од
Творца.
Ако посматрамо сваки живи организам уочићемо да се он понаша
према животној средини у којој се налази. Такво понашање је
често невероватно као што ћемо видети из неколико примера. Мале
корњаче знају да треба да пробију љуску и изађу из песка на
површину и да одмах оду у море.
Најинтересантнија су станишта где животиње живе и како их праве.
Узећемо за први пример пчелу. То су најдисциплинованије
архитекте у природи. Оне живе у колонијама. Оне производе мед у
шестоугаоним коморама које саме граде. Зашто баш шестоугаоне?
Никада о томе свакако нисмо размишљали. Тако се добија најбоље
складиште за мед и тако је најбоље искоришћен простор и тако се
материјал најмање троши, восак за прављење истих.
Даброви прво изаберу неки поток или мању реку. Затим својим
оштрим зубима прегризу дрвеће поред реке и то тако вешто да кад
падају да падну према реци. Они праве брану да би направили за
себе језеро дубине 3 до 4 метара. Питате се зашто не праве плиће
језеро. Зато што знају да се зими река заледи и да они могу
испод леда да живе нормално и да траже храну. Да је плитко, река
би се замрзла до дна. Приликом сечења дрвећа они троше своје
предње зубе, али и ту се неко постарао, па њима кад се истроше
зуби расту одмах нови као нокти људима.
Кад су направили брану у оном облику кад је најслабији отпор
воде, а уосталом тако се праве и бране за хидроцентрале. Сада на
средини језера праве своју кућу за становање. Значи даброви од
самог рођења знају како се прави брана. Они своје искуство не
могу да преносе на своје потомке и онда изгледа јако чудно откуд
они то све знају.
На пример птица ткач. Те птице ткају своје гнездо исто као што
људи ткају. Повезују прво листове са граном на којој ће та
кућица да виси, затим повезују међусобно листове и то техником
чворова. Праве мале праве чворове и тако праве зидове, кров и на
крају све то добије облик обруча који виси на грани. На крају
направе врата не тако мала да би могли да уђу али не и тако
велика да могу да уђу друге веће птице. Људи ткају тако што
провлаче нити канапа једне кроз друге а исто тако ради и птица
ткач. Дрвеће на којима праве своје кућице личи на неки мали град
и све кућице су истог облика и исте величине.
Завршићемо ово поглавље са дивљом мушицом која од своје
сопствене пљувачке измешане са земљом прави мале глинене ћупове
исто као и човек, чак на крају стави и поклопац на ћуп, а
предходно у њега остави своје ларве и нешто мало хране и оде.
Кад се ларве излегу саме подижу поклопац и излазе напоље. Ко им
је то омогућио? Па ко други него Творац.
Дарвинизам полази од тога да живи организми имају просту
структуру, јер није ни чудо кад су у 19-том веку располагали са
примитивним микроскопима са којима нису могли да виде ни
бактерију, а о ћелијама да и не говоримо. Онда кад су знали само
за просту грађу онда им је било најлакше да изведу закључак да
су прости организми настали сами по себи, случајно. Са развојем
науке, са усавршеним микроскопима који су увеличавали сада
милион пута видело се да су организми много, много сложенији
него што је Дарвин могао да наслути. Сама ћелија представља врло
сложен систем. Да би смо схватили живот, прво морамо да схватимо
ћелију, а да би смо схватили ћелију морамо је увеличати уз помоћ
савремених микроскопа хиљаду милиона пута. Онда се пред нама
открива један запањујући свет, тако да је ћелија сложенија него
цео град Лондон. Кад уђемо у ћелију као да се налазимо у неком
огромном васионском броду где је све испланирано до најситнијих
детаља да би ћелија функционисала као један сложен систем.
Како да еволуциоцонисти објасне аеродинамичност птичјих крила?
Како да објасне невероватан метод који у лову примењује паук?
Како да објасне маскирање неког инсекта да би личио на лист и
избегао смрт?
Како да објасне дизајнирано око на крилима лептира, кад знамо да
сова са крупним очима лови крупне инсекте, а крупни инсекти лове
мале лептире. И кад се сада тај велики инсект приближи лептиру
он отвори крила и на крилима су дизајнирана два велика совина
ока. Велики инсект се уплаши и побегне.
Како може да се објасни нешто невероватно, кад ловци који
хватају даброве због њихових мошница од којих се праве скупоцени
мириси и кад се дабар нађе у безизлазној ситуацији опкољен од
стране ловаца он сам себи откине и поједе мошнице и подигне ногу
да ловци виде да нема мошнице и да нема потребе да га због тога
убију. То скоро увек упали и тако спасе живу главу.
На пример око. Оно има 48 делова једног система за посматрање.
Кад би недостајао само делић једног ока тај процес посматрања
био би немогућ.
Све рибе изузев неколико највећих су у опасности да буду
ухваћене од стране већих риба које се хране њима и зато је
Творац свима њима дао одбрамбене механизме за живот у мору. Рибе
немају ни свест ни интелигенцију, па ипак њихове одбрамбене
способности су невероватне. Само да набројимо неколико примера и
да на крају извучем закључак о чему се ради.
Рак се закопа у песак и ту остане док опасност не прође. Само му
вире очи из песка као перископ.
Неке рибе мењају боју зависно од тла где се налазе, изнад песка
су сиве, а изнад траве мењају боју у зелену. То ради риба иверак.
Сипа мења облик и боју коже за кратко време..
Риба балон кад је ухвати нека већа риба надува се тако да ова не
може да је прогута и пусти је.
Постоји риба која на репу има лажне крупне очи док се праве очи
налазе скривене испод црне траке. Кад је неко нападне, напада
прво њен реп мислећи да је то глава са очима и то даје риби
могућност да побегне.
Све ове рибе немају ни интелигенцију ни логику, настављају да
живе захваљујући системима створеним за њих. Само Творац је
могао да им да таква својства и да их постави на таква места.
Можда највеће чудо у морима представљају електричне рибе. Неке
веће од њих су толико моћне да могу да произведу напон јачине
500 волти. Најважније да у фосилним записима нема уопште трагова
да су постојале неке прелазне форме код риба. Све ово што смо до
сада навели даје важан закључак да су све рибе настале одједном
и да их је Творац створио све одједном као и животиње на копну.
Како објаснити рибу звану риболовац. Она има прави штап за
пецање, на њега стави мали мамак и кад наиђе мала риба да
прогута мамак, у ствари она тад буде прогутана. Зар то еволуција
може да објасни!
Како објаснити рибу која живи у реци Амазон која и поред
преламања светлости у води тачно одреди изнад воде где се налази
инсект и на њега избаци воду из својих устију и обори га у воду
а затим га и прогута.
Једног јутра на хиљаде лососа кренуће реком низводно. За
неколико недеља они ће стићи у океан. Чим су стигли у океан у
организму се дешавају нагле промене које им омогућују да могу да
живе у океану, односно сланој води. Сада почиње њихово кружно
путовање, напустиће америчке воде, проћи ће поред Аљаске, ићи ће
према Јапану и ту негде испред Јапана заокрећу и враћају се
натраг без неког видљивог разлога. Враћају се тамо одакле су и
пошли, враћају се у свој речни ток и још више, враћају се тачно
тамо где су угледали живот.
Постоје мала бића која светле. Најраспрострањенији је мали
свитак. То светло које видимо у тами је прилично јако и светло,
али се оно прилично разликује од обичне сијалице. Није реч о
неживој материји као што је сијалица, већ је реч о живом бићу.
Свитац има светло у свом телу и ако не поседује сијалицу. Светли
без сијалице! Како је то могуће? Он не поседује електричну
енергију али поседује још моћнију технологију него што је струја.
Светлост овог малог створења је јаче од једне сијалице која
претвара само 10% енергије у светлост док остало одлази на
топлоту и одлази у ваздух. Свитац производи 91% светлости од
своје енергије. Ту се већ показује савршенство природног
организма над вештачком технологијом.
Сада да се подсетимо како Морзеова азбука ради на принципима
кратких и дугих таласа због комуникације између људи који су
удаљени једни од других. Исто то ради и свитак за комуникацију
са другим свицима посебно са супротним полом.
Еволуција која тврди да животиње гледају само сопствене интересе
не може да објасни ове примере.
На сваком кораку имате примере пожртвованости. Кад мајка примети
да иде лисица према њеном младунцу обоје беже према мору. Кад
мајка схвати да су неизбежни плен она не полети, не бежи како
тврди еволуција да су животиње без осећања и да раде само по
свом сопственом инстикту за самоодржање. Да је то тачно птица би
одлетела, али она пружа шансу младунцу да побегне до воде док се
она баца на лисицу у нади да ће је задржати док њу буде јела.
Али то младунче које се спасло нема шансе да преживи без мајке.
Зато га остале птице одмах прихватају као да је њихово и оне се
сада жртвују за њега као за своје птиће.
Гепард да би одбранио своје младунце, ако наиђе лав он
неустрашиво скаче на лава и наравно буде убијен и поједен, али
се лав засити са одраслим гепардом и тако младунци остану живи.
Отац пингвин држи 4 месеца јаја на својим стопалима и за то
време не једе ништа јер се не креће. Код неких људи та теорија
не може да се примени јер постоје многи несавесни родитељи који
одбацују своју децу и брину само о себи, док су деца препуштена
сама себи. Код животиња нема таквих примера. Ко надахњује таква
створења самопожртвовањем да пингвин четири месеца не једе ништа
и да се бори против хладноће? Свакако Творац! Ово
самопожртвовање можемо наћи на целој земљиној кугли, од
најхладнијих крајева до жарких крајева и свуда је увек исто. Ако
зађете у претоплу џунглу на Тајланду видећете роде како
наизменично стално држе раширена крила да би заштитиле младе од
врелине. На свим рекама где живе патке у целом свету видимо
једно те исто, како мајке носе своје мале на леђима док плива и
чим изађу на обалу мали пачићи се одмах сакрију мајци испод
крила.
Сада долази до злупотребе покрета Новог доба које користи
природну еволуцију да би лансирали духовну еволуцију. Пре њих
творци Комунизма, Маркс, Енгелс и Лењин видели су у Дарвиновом
учењу еволуције нешто што је дало кредибилитет њиховом учењу јер
пре Дарвина то би била само филозофија. Комунизам је сада постао
научно прихватљив. Без еволуционизма не би било ни социјализма
ни комунизма. Да нема створитеља, да нема Бога, да је човек
постао сам од себе еволуцијом ниједна од ових филозофија не би
опстала.
Немци јер су прихватили нацизам, а нацизам је био само једна
форма или производ социјал-дарвинизма. Хитлер је као вођа тог
покрета усвојио облик расне борбе засноване на
социјал-дарвинизму. По Хитлеру аријевска раса је била на
највећој лествици Дарвинове еволуционистичке теорије, која је
била дужна да влада свим осталим расама. Да би то остварио био
му је потребан још један рат који ће водити брутални и
амбициозни лидери.
На Земљи неће бити мира докле год постоји социјал-дарвинизам,
јер Дарвинова теорија стално позива људе у сукоб. Према
социјал-дарвинизму то је разлог постојања човечанства, сукоби
свако са сваким, нације против нација, расе против раса.
Стварност је сасвим другачија. Људи постоје не да би се борили
једни са другима већ да би служили својим ближњима и живели под
Божјим воћством. То захтева љубав, праштање и мир. Кад би људи
то схватили рату би дошао крај и завладали би мир и срећа.
Ако мислимо да су нацизам са Хитлером и фашизам са Мусолинијем
на челу једини направили страхоте у двадесетом веку онда се
грдно варамо. Филозофија материјализма преузета из Старе Грчке
достигла је своју кулминацију са комунизмом. Свакако највећи
допринос у теорији припада Карлу Марксу и Фридриху Енгелсу.
Материјализам је постојао, али они су му дали нови приступ који
су назвали дијалектика, а дијалектика је наука о кретању.
Дијалектика је била теза по којој су се сви развоји на Земљи
догодили сукобом. Целу дотадашњу историју чине сукоби, као што
између радника и капиталиста постоји непремостива разлика која
се једино може решити сукобом. Није примаран само сукоб између
радника и капиталиста чији су интереси били антагонистички, већ
су сви били атеисти и заговарали су да треба истовремено
уништити и религију и верска осећања код људи. Њима је као и
Хитлеру била добро дошла Дарвинова теорија о дијалектичком
сукобу у природи међу свим живим врстама па и људима. Пројекат
комунистичке револуције коју су засновали Маркс и Енгелс
реализовао је у пракси Лењин. Стаљин је убио 20 милиона својих
сународника и то на основу материјалистиче филозофије која се
заснивала на Дарвинизму.
Дарвинова теорија еволуције дала је филозофско покриће за све
крваве догађаје који су се одвијали у Кини. Комунизам је у
многим земљама произвео грађанске ратове и увек је идеја водиља
био Дарвинизам. Најстрашнији догађаји су се догађали у Камбоџи
шездесетих и седамдесетих година где је такође избио грађански
рат. Комунистичка идеологија која је 150 година заливала свет
крвљу била је у тесној вези са Дарвинизмом. Дарвинизам се
појавио пре 150 година и ништа добро није донео свету, једино
крваве борбе јер су га прихватили творци нацизма и комунизма па
и данас Дарвинизам бране заступници материјалистичке идеологије,
марксисти. Теорија еволуције садржи основе за марксистичку
филозофију. То је природна последица погледа на свет који су
човечанству нудили Дарвинизам и материјализам. Било је неизбежно
да та филозофија која је тврдила да су људи једна врста животиња
која је веровала само у материју и да је борба у природи основни
закон покретања друштва, морала је да ствара окрутне јединке
друштва. Сви који су прихватили ту теорију били су окрутни, а
сви они који је нису прихватили били су жртве ових првих,
окрутних дарвиниста и материјалиста који су веровали само у
материју. За њих Бог није постојао. |
|
Preuzmite kompletnu knjigu
Download (3,2 Mb) |
|
