|
Духовни
истраживачи хиндуизма и будизма били су ти који су ову хипотезу
испитивали најтемељније. Европа се окренула разуму а Исток,
посебно Индија срцу. Мистици из Индије су први су рекли да се
Бог налази у човеку. Европа поседује науку и технологију за
успешан стандард својих грађана, а Индија има душу. Зашто?
О чему говори Тибетанска
књига мртвих?
Да ли умрли егзистирају на
неки начин даље?
Да ли је са умирањем готово
или нас богови и духови позивају на одговорност због земаљских
дела?
Да ли постоје технике за практично истраживање претходних
живота? Постоје, можете и ви да се упознате са њима у овој
књизи, не само да их упознате већ и да их користите?
Да ли је тело за душу затвор
и дали је смрт бег и ослобођење душе из тог затвора?
Ако душа долази у
материјално тело из вишег божанског постојања, онда је рађање
сан и заборав, јер душа прелази из стања више свести и у
међувремену заборавља истине које је знала у прошлом бивању
изван тела? Зар онда смрт није буђење и сећање? Душа која се пре
смрти одваја од тела зар она сада не мисли и расуђује много
јасније него пре?
Шта знамо о порукама из
загробног живота? Ко их преноси? Када и како их преноси? Смрт не
означава крај живота, него означава премештање опстанка на један
други, виши, нематеријални ниво. Тада не би смо требали сматрати
свој живот на земљи биолошким феноменом кратког века, него га
треба сматрати као трајни процес који тече. Шта ако сам случајно
у праву? |
